– Književnost i komentari?

Za neke knjige sam se tresao kada su izlazile, a za neke mi je bilo gotovo svejedno. Književnost i komentari spada u prvu grupu. Za početak, ne znam da li je uopšte izašla iz štamparije ili ne. Juče mi je jedna prijateljica (Sanja Milić) prijavila da je videla reklamu za knjigu na Sajmu – ako sam je dobro razumeo – a moj drugar-urednik Gojko Tešić nije znao da mi kaže da li je konačno objavljena ili je još uvek u štampi.

Međutim, čuo sam da je promocija knjige na Sajmu prvo zakazana, pa onda (misteriozno) otkazana.

Za sada, nemam komentar.

Mislim da je ova knjiga, po kvalitetu, nešto što spada u domen moje intelektualne lične karte. Znači, kada me neko pita šta sam radio u životu, ja mu, u prve tri rečenice, kažem da sam napisao Književnost i komentare.  Eto, to je za mene ova knjiga (a ovo je njen sadržaj)

Knjiga je dakle, može se to slobodno reći, nastavak Crnjanskog, Megalopolisa. Tipična teorijska proza: mešavina nauke, beletristike (putopisa), biografske esejistike…. izlaganje jednog koncepta života, neodvojivog od književnosti, koji se može suprotstaviti ovom užasu. Užasu u svakom smislu.  I pored žanrovske polivanletnosti, ona je kompaktna, hrabra i tvrda knjiga, knjiga koja ima svoju naraciju, svoje termine-junake, svoj zaplet, svoj rasplet… Tu su Andrić, Crnjanski, Krakov, Vinaver, tu su Rakić i Slobodan Jovanović, tu je Karavađo, tu je anonimni prodavac pice na ostrvu Malti, tu su još neki ljudi… Da, srećan sam što se  (možda) pojavila, što je (možda) sada na štandu Službenog glasnika. (Nadam se da ni ona sama nije misteriozno otkazana)

Evo, za kraj (ili početak njenog života), kako (treba da) izgleda njena naslovna stranica: