: Dnevnici jednog hejtera (1)

Današnje prinove: Artic Monkeys, preko torrenta, i Pinčonov roman Probna faza (via knjižara Lagune u mom gradu). Što se tiće AM (tagovi: indie, indie rock, british, rock, alternative, alternative rock) sećam se da mi je neko jednom pomenuo ovu grupu, pa otuda radoznalost. Trenutno slušam njihov poslednji album, i tako… prolazi kroz jedno uho, pa kroz drugo. Znam, nedostaje mi simbolička dimenzija slušanja ovakve muzike, jer se ona sluša u društvu, a ne solo. Ipak, govoreći o muzici… uvek valja preporučiti jednu knjigu koja se zove Buka, a napisao ju je Žak Atali. (Izguglajte ga….opasan tip). Posle toga postaje mnogo toga jasno. Ili: jedna opaska Bojana Suđića u emisiji Agape pre dosta vremena. Koga sam opet, u svojom redovnom hodočašću, imao prilike da vidim još jednom, kao i da čujem njegove ljude. I to još jednom. A tako je to, sa muzikom: postoje one jake stvari koje godinama talasaju svako krvo zrnce, belo ili crveno u krvotoku, svaki put kada ih čujemo (AM to nije, ali to nije ni važno). Problem sa tim stvarima jeste što upravo usled takvog delovanja ne možemo, a ni ne želimo da ih čujemo svakodnevno. Te stvari su kao neki predmet od izuzetne važnosti za nas, koji smo negde zaključali, daleko izvan domašaja očiju neupućenih, a otključavamo ga retko, kada smo sami ili sa onima sa kojima smo jedno. Jednom ili dva puta godišnje. To je dovoljno. Jer to više nije muzika, već put onamo; drugog puta nema. (Ili nije dostupan, meni bar).

Pinčon: Govoreći o Pinčonu, najbolji mi je njegov roman Objava broja 49, koji je uspešno preveo David Albahari. Neko vreme sam čitao i V koji me je, moram da priznam, svakom stranicom sve više odvlačio, a sve manje privlačio. Zašto? To je kao kada upoznate čoveka sa kojim ćete u vozu/budu/avionu provesti naredna dva sata, a pročitali ste ga za deset minuta: ostalo vreme se sve ponavlja. Za neke knjige bi bilo dobro da umeju da ćute. Pinčonove nisu od njih, pa je najbolja ona najkraća. Probna faza: Washington post kaže da je to potpuno genijalno delo. Šteta, ja baš skupljam ona potpuno negenijalna dela. Ipak, kupio sam Probnu fazu, (sa zadovoljstvom), pošto sam u fazi poznog isprobavanja poznog Pinčona. Možda zato što me je setio mladosti kada sam na drugačiji način verovao u književnost, možda zato što još uvek više verujem Pinčonu, koji ima onaj lep predgovor zbirci priča Smrt i milost u Beču, lep predgovor o pisanju i ljubavi prema pisanju, što više ne očekujem od savremenih pisaca. Sem toga, Pinčon je štono se kaže, kultni pisac, ovde ne, ali tamo da, jer je između ostalog, prisutan svojim odsustvom iz medija i zato što referiše na brojne stvari, pa je prigodan za onu vrstu proučavanja književnosti i artefakata koja se iscrpljuje u tome da prebroji sve reference. (Kao da je sve u referencama). Mislim da će Pinčon, na kraju, ipak biti više dokument jednog vremena, nego slikar koji će ga prikazati. (Iako će ga zvati genijem, tačnije, potpunim genijem, ali ja sam ipak hejter, zar ne?)

Preporuka u skladu sa vremenom: Tindersticks – Raindrops (video)

Datum: 29. juni, 2018.