Listam, dakle, dokumentaciju u fascikli s mojim američkim suvenirima i razmišljam o povratku iz Solt Lejk Sitija, 8. novembra, 2005. godine. Pada mi na pamet Odisej. Muškarac srednjeg doba: mudar, sposoban, well-conected (boginja Atina), dobar retoričar, dobar u pretvaranju, ali dobar i kada treba zapeti luk. Pa ipak, koliko mu je samo bilo potrebno da se vrati kući, na Itaku, iz Troje – tačnije, iz onoga što je od Troje ostalo. Dok je za prevoz do krajnje destinacije bio zadužen Agamemnon, stvar je tekla nemerljivo brže: doduše, bilo je ono jedno zaustavljenje kod Tauride. Menelajev brat je to rešio na način koji je Grcima zaličio na tragediju, a nama, današnjim, na pragmatizam odlučnog lidera koji se ne libi da donosi hrabre odluke. Njegova ćerka, Ifigenija, koju je žrtvovao, odlično se uklapa u formu kolateralne štete. Doduše, kada malo bolje razmislim, možda bi se to moglo podvesti i pod nasilje u porodici. Stvar perspektive. Međutim, bez obzira na perspektivu – Ifigenija je mrtva.

 

Odlomak iz komentara Schmoozinga (Književnost i komentari)

 

Odlomak

Književnost i komentari su knjiga u kojoj se mešaju eseji, naučni tekstovi, putopisi, autobiografske beleške: zato i spada u žanr teorijske proze.

 

Glavni junaci knjige su Crnjanski, Andrić, Gi Debor, Mišel Fuko, Karavađo, Skerlić, Krakov, Vinaver, Rakić, Dučić, Ernst Jinger, Sreten Marić, Valter Benjamin, Hana Arent i čika Đorđe (sa Zejtinlika) ali i ličnost, simbolička imovina, testamentarno čitanje, životna priča, iskustvo… Na kraju, a na žalost: i Megalopolis.

 

Dešava se u Solt Lejk Sitiju, Rimu, na Malti, u Solunu, ali i u Subotici, Nišu, Beogradu, Novom Sadu, celoj Srbiji. Isto tako i na ekranima: televizora i monitora.

 

Književnost i komentari su knjiga za inetelektualne sladokusce, ali i za one koji još uvek hoće da se suprotstave ekonomskom totalitarizmu Megalopolisa i njegovom robovlasničkom sistemu. Ova knjiga pripada ličnostima i onima koji to žele da postanu.