1 Ako pod tipičnom biografijom intelektualca podrazumevamo prevlast unutrašnjeg života i unutrašnjih događaja nad spoljašnjim – onda biografija Žarka Vidovića, filozofa i istoričara civilizacija, ne spada u grupu takvih biografija. Vidović se rodio u Tešnju, 1921. godine. Gimnaziju završava 1939. godine, u Novom Sadu. Član je SKOJ-a. Redovno učestvuje u štrajkovima radnika i obračunima sa policijom. Odlazi u Zagreb, prvo na studije medicine, da bi posle tri semestra prešao na filozofiju. U aprilu 1941. godine odlazi u dobrovoljce. Nakon aprilskog kraha, deluje u Sarajevu kao ilagalac i sarađuje sa čuvenim Valterom Perićem, kasnije ovekovečenim u filmu Valter brani Sarajevo, Hajrudina Krvavca. Ustaše...

Početkom decembra, bio sam sa suprugom dve nedelje u Kini. Tamo smo, između ostalog, imali prilike da provedemo nekolio sati u ćaskanju sa jednim pekinškim bračnim parom. Ona je Kineskinja, a on Srbin, intelektualac i penzioner, koji je ceo svoj radni vek proveo na Zapadu, pre svega u Engleskoj. Tokom razgovora o knjigama, ispričao nam je kako se u Londonu zatvaraju nekada poznate, specijalizovane knjižare. U razgovor se tada umešala i njegova žena, dodajući kako je tokom posete Beogradu bila iznenađena brojnošću knjižara ,,na dobrim mestima, u samom centru grada”. I zbilja, kada čovek prošeta od SKC-a do Kalemegdana, naići...

Frenzen je Sofiju Andrejevnu upoznao kao šankericu u kafiću Meks. Bio je to jedan od onih kafića koji su pokrenuti sa namerom da se dogodi čudo. Što znači: sa malo para, ali sa velikom željom da se one zarade. Tako je Meks imao samo šank od hrastovine, koji je vredeo više nego ostatak nameštaja u kafiću. Frenzen je mislio da je to zato što je vlasnik Meksa taj šank dobio od nekoga kao kompenzaciju za nešto. Druga mogućnost je bila da je vlasnik bio lud, te da je 2/3 osnivačkog kapitala upucao na šank. (A možda je tako i moralo...

Zapušači Bio je petak, kada sam sa suprugom kupovao neke stvari u jednom supermarketu. Ispred nas, na kasi, bila su dva mladića, dobro obučena, sa fensi bradicama, kakve nose neki od junaka Igre prestola i brojni fudbaleri širom sveta. Kupili su grickalice i gomilu limenki piva. Bilo ih je preko pesedet. Tih limenki sam se setio sledećeg dana, dok sam odlazio kod roditelja, pešice. Put me je vodio kroz deo grada u kome sam rođen i u kome sa živeo skoro trideset godina. Tužan je to kraj, što se vidi po oronulim kućama, zapuštenim fasadama i truloj stolariji. U njegovom srcu, nalazi...

Nedavno sam u Gardijanu pročitao tekst o tipu koji piše o tome kako 18,5 miliona turista godišnje preplavi njegov Amsterdam od 850 000 duša. Tip kaže, na engleskom: Jebeš Veneciju. Kakve sada veze imaju Venecija i Amsterdam? Imaju, jer se za grad koji je prenatrpan turistima, kaže da je Venecija. Tako je i Amsterdam postao Venecija. A možda je Venecija i Prag? Sećam se kada sam pre nekoliko godina tamo, u centru grada, pokušao da zaustavim jednu brzohodajuću Čehinju, estetski ne naročito atraktivnu, ali u pogledu orijentacijskih informacija obećavajuću. Nije mi uspelo. Projurila je pored mene, svesno ne okrećući glavu...

Današnje prinove: Artic Monkeys, preko torrenta, i Pinčonov roman Probna faza (via knjižara Lagune u mom gradu). Što se tiće AM (tagovi: indie, indie rock, british, rock, alternative, alternative rock) sećam se da mi je neko jednom pomenuo ovu grupu, pa otuda radoznalost. Trenutno slušam njihov poslednji album, i tako...

Pitanje sistema obrazovanja u nekoj zemlji je pre svega političko pitanje. Ako se pitanje sistema obrazovanja predstavlja kao tema za koju su stručni samo psiholozi i pedagozi onda to znači da je politička odluka kakvo će obrazovanje biti u ovoj zemlji već donesena. Takozvani ,,ekspertima” tada treba samo da legitimizuju tu odluku. Šta znači to da je obrazovanje političko pitanje, a da je tip obrazovanja politička odluka? Pre svega to znači da sam proces obrazovanja treba rasčlaniti na tri pitanje: ko je titular obrazovanja? (odnosno, ko je onaj koji obrazuje?) ko je objekt obrazovanja? (ko je onaj koga obrazuju?) te najzad,...

Nisam čovek koji puno pažnje obraća na novac i to zato što ga zapravo jako malo i trošim. To nije zato što umem da se uzdržavam, već zato što osim banalnosti (hrana + piće + računi) drugih potreba i nemam. (Da, tu su i putovanja, ali ne smatram da putovati znači živeti. Posebno ne kada pišem roman, što radim sada). Ako postoji jedan luksuz koji sebi hoću da priuštim to je da u knjižari kupim knjigu koju želim, a da ne razmišljam o ceni. Tamo sam danas posetio svog prijatelji koji radi u jednoj subotičkoj knjižari iz koje sam se...

Započeo bih svoja razmišljanja o Kosovskom zavetu, rečenicom koja na prvi pogled nema nikakve veze sa ovom temom. Na jednom mestu, profesor Slavko Gordić kaže da su pisci nekada imali sudbinu, a danas samo karijeru. I zaista, onaj ko bi tvrdio da su Crnjanski i Andrić bili uspešni (što znači da su imali karijeru) taj bi toliko pojednostavio njihove ličnosti, da one više ne bi ni bile vredne pamćenja, bez obzira na tzv. uspešnost. Ovde se već nazire osnovna razlika između sudbine i karijere. Karijera, naime, postoji samo u jednom vremenu: u sadašnjosti. Karijera ne može da preživi smrt karijeriste. Ne postoji...