Iako nije običaj da se tekstovi počinju citatima, ovoga puta ću da učinim baš to. Citiraću završetak pogovora Lolite Vladimara Nabokova, rusko-američkog pisca koji je u jednom delu svog života, pisao na ruskom, koji mu je bio maternji jezik, a u drugom na engleskom, kojim je govorila njegova guvernanta. Evo šta kaže Nabokov (u prevodu Branka Vučićevića): ,,Moja je lična tragedija, koja ne može, čak i ne treba, da bude ičija briga, što sam morao da napustim svoj prirodni govor, svoj nesputani, bogati, bezgranično poslušni ruski jezik zarad drugorazredne vrste engleskog lišene ma kojeg od onih aparata – varljivog ogledala,...

Svi ljubitelji književnosti u Srbiji se uglavnom slažu da je Pekićevo Besnilo prva knjiga koja vam padne na pamet pod senkom virusa Covid-19. Međutim, pored ovog bestselera, koji je usput i vrsna književnost, ne treba zaboraviti i Bokača (1313-1375) i njegov Dekameron. Radnja je poznata: tri mladića i sedam devojaka, odlaze u jednu palatu izvan Firence da tamo provedu vreme dok gradom besni Crna smrt. Tokom izolacije, okruženi šumom, a opskrbljeni najneophodnijim zalihama (hrana i piće, wc papir) oni jedni drugima pričaju priče: svako od njih po jednu dnevno. Bokačo je renesansni pisac, a renesansa je optimizam. Isto onako, kako kuga...

U jednom nedavno objavljenom tekstu Slavoj Žižek je ustanovio da se u američkoj politici uz ogromna trvenja pojavljuju četiri politička bloka. Do toga dolazi cepanjem dosadašnja dva pola američke politike: Republikanske i Demokratske stranke. Po Žižeku, republikanci se tako dele na republikanski establišment (,,centar”) i desne populiste (Tramp), dok je kod demokrata prisutna podela na demokratski establišment (,,centar” – Klintonovi i njihovi derivati) i demokratske socijaliste (Sanders). Reč ,,centar” sam u prethodnoj rečenici stavio pod navodnike zato što se radi o jednoj političkoj manipulaciji, budući da kada demokratski i republikanski establišment sebe naziva ,,centrom” onda se time sugeriše da njihovu...

Kada sam jednoj koleginci kazao da ću u budućnosti napisati knjigu o Pekiću (1930 – 1992) ona me je podržala uz napomenu da je to pisac koji može da se tumači u kontekstu aktuelnih fenomena. Time je želela da kaže da je Pekić naš savremenik, a mene je ostavila da razmišljam o tome šta znači biti savremeni pisac. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo prvo da se zapitamo šta odlikuje naše vreme. Mogući odgovor je svetski bestseler Homo Deus J.N. Hararija, knjiga oduševljeno prihvaćena od strane vodećih svetskih medija u kojima se toliko pažnje poklanja ljudskim pravima. Što je paradoksalno,...

Onaj ko ima problem da razume celinu crnogorskog takozvanog zakona o slobodi veroispovesti, dobio je pre neki dan najkraći mogući rezime čiji je autor jedan od funkcionera vladine grupe građana pod nazivom ,,Crnogorska pravoslavna crkva”. Otprilike onoliko koliko pomenuti zakon ima veze sa slobodom veroispovesti, toliko i ta grupa građana, neobično obučena – izdaleka naime, podsećaju na pravoslavne popove – imaju veze sa Bogom. Taj nedostatak međutim, pokušavaju da kompenzuju dobrim vezama sa vladom Crne Gore – koja ih je okupila – pa ištu, pored toga da ih se izbavi od gladi, i sledeće: da se imovina Srpske pravoslavne crkve...

Iako je zima, a ne jesen, nastavak bi mogao biti isti: i život bez smisla. Bar za one koji veruju u izreku jednog nemačkog fizičara da je stvarno samo ono što se da izmeriti. Takvima svakog godišnjeg doba ostaje na raspolaganju hiper-produkucija industrije zabave, koja ne tako ukusnu čamotinju života pretvara u nešto probavljivo: ako baš nema soli u životu, neka bude bar kečapa. Ukratko, bio jednom jedan Teodor Adorno – koji je zavist kolega zaslužio gestom jedne studentkinje koja mu je tokom demonstracije '68 pokazala gole grudi (iz protesta). Ovaj profesor je pre i posle pomenutih demonstracija sekundarnih polnih odlika...

1 Ako pod tipičnom biografijom intelektualca podrazumevamo prevlast unutrašnjeg života i unutrašnjih događaja nad spoljašnjim – onda biografija Žarka Vidovića, filozofa i istoričara civilizacija, ne spada u grupu takvih biografija. Vidović se rodio u Tešnju, 1921. godine. Gimnaziju završava 1939. godine, u Novom Sadu. Član je SKOJ-a. Redovno učestvuje u štrajkovima radnika i obračunima sa policijom. Odlazi u Zagreb, prvo na studije medicine, da bi posle tri semestra prešao na filozofiju. U aprilu 1941. godine odlazi u dobrovoljce. Nakon aprilskog kraha, deluje u Sarajevu kao ilagalac i sarađuje sa čuvenim Valterom Perićem, kasnije ovekovečenim u filmu Valter brani Sarajevo, Hajrudina Krvavca. Ustaše...

Početkom decembra, bio sam sa suprugom dve nedelje u Kini. Tamo smo, između ostalog, imali prilike da provedemo nekolio sati u ćaskanju sa jednim pekinškim bračnim parom. Ona je Kineskinja, a on Srbin, intelektualac i penzioner, koji je ceo svoj radni vek proveo na Zapadu, pre svega u Engleskoj. Tokom razgovora o knjigama, ispričao nam je kako se u Londonu zatvaraju nekada poznate, specijalizovane knjižare. U razgovor se tada umešala i njegova žena, dodajući kako je tokom posete Beogradu bila iznenađena brojnošću knjižara ,,na dobrim mestima, u samom centru grada”. I zbilja, kada čovek prošeta od SKC-a do Kalemegdana, naići...

Frenzen je Sofiju Andrejevnu upoznao kao šankericu u kafiću Meks. Bio je to jedan od onih kafića koji su pokrenuti sa namerom da se dogodi čudo. Što znači: sa malo para, ali sa velikom željom da se one zarade. Tako je Meks imao samo šank od hrastovine, koji je vredeo više nego ostatak nameštaja u kafiću. Frenzen je mislio da je to zato što je vlasnik Meksa taj šank dobio od nekoga kao kompenzaciju za nešto. Druga mogućnost je bila da je vlasnik bio lud, te da je 2/3 osnivačkog kapitala upucao na šank. (A možda je tako i moralo...

Zapušači Bio je petak, kada sam sa suprugom kupovao neke stvari u jednom supermarketu. Ispred nas, na kasi, bila su dva mladića, dobro obučena, sa fensi bradicama, kakve nose neki od junaka Igre prestola i brojni fudbaleri širom sveta. Kupili su grickalice i gomilu limenki piva. Bilo ih je preko pesedet. Tih limenki sam se setio sledećeg dana, dok sam odlazio kod roditelja, pešice. Put me je vodio kroz deo grada u kome sam rođen i u kome sa živeo skoro trideset godina. Tužan je to kraj, što se vidi po oronulim kućama, zapuštenim fasadama i truloj stolariji. U njegovom srcu, nalazi...