Nisam čovek koji puno pažnje obraća na novac i to zato što ga zapravo jako malo i trošim. To nije zato što umem da se uzdržavam, već zato što osim banalnosti (hrana + piće + računi) drugih potreba i nemam. (Da, tu su i putovanja, ali ne smatram da putovati znači živeti. Posebno ne kada pišem roman, što radim sada). Ako postoji jedan luksuz koji sebi hoću da priuštim to je da u knjižari kupim knjigu koju želim, a da ne razmišljam o ceni. Tamo sam danas posetio svog prijatelji koji radi u jednoj subotičkoj knjižari iz koje sam se...

Započeo bih svoja razmišljanja o Kosovskom zavetu, rečenicom koja na prvi pogled nema nikakve veze sa ovom temom. Na jednom mestu, profesor Slavko Gordić kaže da su pisci nekada imali sudbinu, a danas samo karijeru. I zaista, onaj ko bi tvrdio da su Crnjanski i Andrić bili uspešni (što znači da su imali karijeru) taj bi toliko pojednostavio njihove ličnosti, da one više ne bi ni bile vredne pamćenja, bez obzira na tzv. uspešnost. Ovde se već nazire osnovna razlika između sudbine i karijere. Karijera, naime, postoji samo u jednom vremenu: u sadašnjosti. Karijera ne može da preživi smrt karijeriste. Ne postoji...

Nedavno sam video jednu plavušu. To je prijateljica jednog mog poznanika iz srednje škole. Sećam se da je u on tada vozio dobar motor, ali je onda jedan naš zajednički prijatelj dobio od svojih gasterbajterskih roditelja jedan mnogo bolji dvotočkaš, a i Zastavin magnum, pride. (Hteli su da im dete, u Srbiji, bude sigurno. Bile su to devedesete. Kasnije im je dete skoro prosviralo mozak tim magnumom. Nije u pitanju bila egzistencijalna kriza, već slučajnost. Zato je valjda i preživao.) Onda je taj zajednički prijatelj na taj kvalitetan motor nabavio i kvalitetnu plavušu. (Video sam je nekih dvadesetak godina kasnije....

Za neke knjige sam se tresao kada su izlazile, a za neke mi je bilo gotovo svejedno. Književnost i komentari spada u prvu grupu. Za početak, ne znam da li je uopšte izašla iz štamparije ili ne. Juče mi je jedna prijateljica (Sanja Milić) prijavila da je videla reklamu za knjigu na Sajmu - ako sam je dobro razumeo - a moj drugar-urednik Gojko Tešić nije znao da mi kaže da li je konačno objavljena ili je još uvek u štampi. Međutim, čuo sam da je promocija knjige na Sajmu prvo zakazana, pa onda (misteriozno) otkazana. Za sada, nemam komentar. Mislim da je ova...

Na najboljim stranicama Floberov papagaj, Džulijan Barns navodi dve hronologije Floberovog života: jednu ,,pobedničku” i jednu ,,gubitničku”. Time Barns želi da kaže kako je istina života bilo kog čoveka relativna. Biografija je priča, a u svakoj priči se nešto prećutkuje, jer inače ne bi bila priča, već bujica haotičnih, nepovezanih događaja. Dugo sam vremena verovao Barnsu, a onda sam zaključio da većina ljudi, na žalost, nema svoju životnu priču i da je TO problem, a ne to što se ona koja postoji, može ispričati ovako ili onako. Životna priča nije CV, niti je sinonim za ,,karijeru" niti popis životnih ,,uspeha" -...

Vratio sam se svom starom sajtu. To je bilo kao da od tavana (ponovo) praviš garsonjeru (mansardu). Prvo sam ga redizajnirao uz pomoć prijatelja, Filipa Marinkovića i Milice Popović, zatim sam ponovo napisao opise nekih knjiga, potražio po neki intervju, recenziju, sve to stavio na sajt. Nažalost, to je značilo da sam se ponovo bavio sobom na internetu i tako sam pročitao nekoliko potpuno besmislenih komenatara o meni i mojim knjigama. Kakav mulj, kakva močvara. Uostalom, u bavljenju samim sobom – a uređivati svoj sopstveni sajt je bavljene samim sobom na kvadrat – uvek ima nečeg smešnog i jadnog istovremeno. Video...